Moram vam priznati da mi se poslednjih, pa možda čak i godinu dana vrzma po glavi ideja da bi pošteno bilo ugasiti ovaj blog. Zašto? Pa izgledalo mi je nepošteno i neiskreno držati blog o Reiki tehnici, a ne baviti se više njome, držati tekstove gde pišem o načinu funkcionisanja i efektima, a da uviđam potpuno drugačije efekte i naličje ove tehnike.
A onda sam došao do zaključka da je ipak još poštenije i još iskrenije na istom ovom mestu reći gde me je odvelo moje duhovno putovanje i zašto sam ja napustio Reiki. Pa neka ostane i jedna i druga priča, da posvedoči o mom putu i pomogne drugima koji budu pešačili istom stazom.
Dakle, tamo neke, ne tako daleke, 2010. godine podstaknut svojim bolestima krenuo sam da tražim nematerijalne uzroke mojih problema. Živeći u Srbiji nisam baš imao novca za putovanja u egzotične zemlje pune duhovnih učitelja i energetskih iscelitelja, pa se moje putovanje odigravalo pomoću knjiga i interneta. Makrobiotika me vodila do Japana, YinYang teorija do Kine i njihove tradicionalne medicine.Saznavao sam meni nepoznate činjenice o indijskim duhovnim disciplinama, neki autori su pominjali šamane, neki drugi američke indijance. Sve sam nekako pokušavao uklopiti u jednu sliku, duboko verujući da je istina samo jedna, ali ispričana na više svetskih jezika različitim simbolima.
Reiki mi se svideo kao tehnika iz dva razloga:
- Nakon obuke mogu sam sebi pomoći, ne treba mi terapeut (odlično, Reiki tretman nije jeftin)
- Svi Reiki terapeuti moraju na prvom mestu pomoći sebi, a onda drugima (Kad vidiš pulmologa da puši, ne ide ti se kod njega. A ovo je sasvim druga stvar, extra!)
Nakon inicijacija u prvi i drugi stepen Reikija i dalje sam bio gladan znanja, objašnjenja i tražio sam dalje. Nema mnogo knjiga o Reikiju, pa u jednom trenutlu nisam imao više šta pročitati. Čitao sam Sergeja Nikolajeviča Lazareva. Kako je vreme prolazilo, pitanja nisu nestajala, već su se nova gomilala. Čitam Marjana Ogorevca, kopam za knjigama koje on navodi u literaturi, pratim neke Facebook grupe, čitam forume i sajtove. Sve više mi se ne sviđaju pojedina stvari u Reikiju. Tražim dalje. Gledam YouTube, prijatelj mi preporučuje da pročitam "Kakve su ti misli, takav ti je život", zbirku citata pravoslavnog monaha, oca Tadeja. Gladno grabim nove i nove knjige pravoslavnih otaca, nalazim filmove, besede, predavanja, opet Lazarev, opet još više i mnogo više sveti oci (starci) i moja slika dobija nove obrise, neka pitanja precrtavam, čak i neke odgovore. Pa ljudi Božiji, ko je ovo krio od mene godinama!
Na kraju, u ovom trenutku, Reiki nisam radio 2 i po godine, niti ću. Moj zaključak je da je Reiki bio verovatno jecaj napaćene duše jednog Japanca, glad za duševnim mirom, za univerzanim pravilima života u ovom svetu, ali ga je komercijalni zapadni (američki) um kome je jedini ideal novac, izmešao sa slatkorečivim magijskim tehnikama, organizovao u profitabilni kurs, u pililu koja leči sve. Na žalost, danas mislim da nas pod imenom Reikija uče opasnim magijskim tehnikama (magija ne može biti bela, ona je uvek crna) koje na ovaj ili onaj način pre ili kasnije mogu samo da nam naštete.
Ima tu 2% dobrih stvari, ne kažem. Ali zašto se onda baviti nečim što ima 2% dobrog, ako u svetu odavno postoji ono što je 100% dobro. Nakon 5 godina traženja, iz Srbije na istok, pa daleki istok, pa zapad ... učenje o istinskim pravila zdravog života, apsolutno nekomercijalno, apsolutno operisano od ljudske logike, nepromenljivo, nenamtljivo, doduše i uvijeno u arhaični rečnik, rešenje mi je stajalo tu pred mojim (ne tako malim) nosom, a to je bilo - PRAVOSLAVLJE.
Da, nakon više od 30 godina života tokom kojih mi niko nije znao objasniti da pravoslavlje nije krštenje, sahrana, venčanje i slava, već zatvorena riznica znanja složena u knjigama svetih otaca, staraca( kako u pravoslavlju nazivaju stare mudre monahe koji su svojim životima po Božijim pravilima stekli mudrost, počeli da razmišljaju Božijom a ne ljudskom logikom i koji nam običnim savremenim jezikom pričaju ono što ne razumemo u Jevanđelju i drugim "crkvenim knjigama" koje mi deca dvadesetog veka uopšte ne razumemo i čiji nas jezik odbija).
Sve vreme znanja, saveti, uputstva, duhovno blago je bilo tu, a ja ga nisam video ni čuo, a kad bih ga čuo nisam ga razumeo.
Eto da ne dužim više. Reikiju hvala što sam preko njega i kanalisanja nekih slabih prizemnih energijica došao do jedino pravog jakog i isceljujućeg izvora istinske energije i ljubavi. Reiki, hvala, ali se više nećemo viđati.
PS. Ovim tekstom ne želim nikoga uvrediti, niti primorati da promeni svoju veroispovest. Ne želim ući u diskusiju koja je kakva religija i koja čemu uči. Ovo je samo moj put. Koji je vaš put? Ne znam, sami ćete jednog dana spoznati to.
